Дигитална комуникација, понашање и насиље
Интернет је платформа за учење, стицање искустава које сви ми у животу ван интернета не бисмо могли да стекнемо, начин дружења, комуницирања, играња. Деца своје прве кораке у дигиталном свету праве када и прве праве кораке. Деца одрастају са дигиталним технологијама и дигитални свет је за њих реалан свет, а сви догађаји прелазе из једног у други, боје њихову перцепцију, понашање, ставове.
Деца на интренету данас уче, друже се, склапају познанства, играју се и комуницирају. Такође, такмиче се са екипом ко има више “пријатеља” на друштвеној мрежи, контактирају са особама које не познају лично (у “стварном животу”), мисле да знају правилно да заштите своје профиле и податке на њима иако нам искуство показује другачије. Деца остављају своје личне податке и податке о својој породици, деле их са другима без идеје да их неко може злоупотребити, стављају своје и фотографије пријатеља на друштвене мреже. Врло често деца прозивају друге људе на друштвеним мрежама, не водећи рачуна о осећањима и реакцијама које такви садржаји могу изазвати. И наравно, деца увек мисле да су мале шансе да баш они буду неко ко трпи насиље на друштвеним мрежама.
Са друге стране, родитељи и наставници још увек нису довољно укључени и не прате активности деце на интернету. Чак и веома мало дете брзо научи да прстићем бира садржаје на разним платформама, а у тим бирањима се често догоди да кликну на веома непријатне и непристојне садржаје који обилују насиљем и порнографијом. Важно је пратити шта дете гледа, какви садржаји долазе до њега и адекватно реаговати (заштитити га) у таквим ситуацијама. Постоји много могућности да родитељи блокирају непримерене садржаје, важно је да буду информисани и да ураде све што могу да превенирају непријатне ситуације.
Дигитално насиље
Дигитално насиље и злостављање је злоупотреба информационих технологија које може да има за последицу повреду друге личности и угрожавање достојанства. Остварује се слањем порука електронском поштом, СМС, ММС, путем веб-сајта (wеб сите), четовањем, укључивањем у форуме, друштвене мреже и слично. Под дигиталним насиљем подразумевамо све случајеве у којима неко користи електронске уређаје (мобилни телефон, рачунар, камеру) и интернет да би некога намерно уплашио, увредио, понизио или га на неки други начин повредио.
Кључна разлика између дигиталног и традиционалног вршњачког малтретирања, које је увек било ограничено на одређене физичке средине (школу, школско двориште, места где се деца окупљају), а дете које трпи насиље је могло да има одређену зону сигурности (кућу, неко друго окружење) у којима није доступна насилнику или насилницима, управо је у сталној конекцији између особе која врши и оне која трпи насиље.
Постоји неколико облика дигиталног насиља:
- Cyberbulling
- Grooming
- Sexting
- Sextortion
- Порнографија
- Live streaming
Још нема довољно свести о несагледивим последицама које дигитално насиље оставља на појединца, нарочито на децу. Као последица тог незнања, јавља се негација проблема, мишљење да се та врста проблема дешава увек неком другом и да нема шансе да и сами упаднемо у вртлог дигиталног насиља. Ми сами врло често и непромишљено остављамо информације о себи које могу бити злоупотребљене – делимо личне податке, остављамо траг о кретању, информације да ћемо неко време бити одсутни из куће. Такође, врло често заборавимо да су друштвене мреже заправо друштвени медиј, па поделимо врло непримерене садржаје (поруке, слике, видео материјале). Људи воле да поделе даље непримерене садржаје, па је број људи до којих та порука дође много већи, а пропорционално расту и туга и патња особе која је изложена подсмеху и ружним речима (које најчешће прате овај феномен).
О томе како можемо препознати дигитално насиље, како на њега реаговати и најважније – шта учинити да га превенирамо, говориће психолошкиња Ана Мирковић на предавању које ће одржати у четвртак, 24. фебруара у нашој школи.
🎬 Видео обрада: Даниел Петровић (наставник информатике), Миша Поповић (учитељ).