Ратка Јовића 10,
Житковац, 18210

Одељење у Нозрини/Unit in Nozrina

ОСНОВНА ШКОЛА У НОЗРИНИ

            Основна школа у Нозрини почела је са радом 1925. године. Од самог отварања имала је два одељења у којима су радили учитељи Персида и Борисав Живадиновић.

            У школској 1929/30. години била су 2 одељења и 2 учитеља са 123 ученика. Учитељи су били Живадиновић П. Борисав и Живадиновићка Б. Персида.

Школске 1930/31. године раде исти учитељи а број ученика по одељењима био је следећи

  1. одељење чинила су 32 ученика 1. разреда и 37 ученика 2. Разреда – учитељица Персида Живадиновић,
  2. одељење чинила су 30 ученика 3. разреда и 34 ученика 4. Разреда – учитељ Борисав Живадиновић, управитељ школе.

Наредне школске 1931/32. године 1. Одељење чинили су 30 ученика 1. разреда и 45 ученика 2. разреда – учитељица Персида Живадиновић,

  1. одељење чинила су 33 ученика 3. разреда и 22 ученика 4. Разреда – учитељ Борисав Живадиновић, управитељ школе.

            У школској 1932/33. години школа је имала два одељења. Веронауку је предавао учитељ Борисав П. Живадиновић.

            Књига записника са седница Месног школског одбора потиче од школске 1933/34. године. Из првог записника са седнице од 24.6.1934. године сазнајемо да су Школски одбор Државне народне школе у Нозрини чинили: Драгомир Стаменковић, председник, Добросав Ђорђевић, члан и школски благајник, Стојан Стојановић, Тимотије Радојевић, Драгомир Живковић, Видосав Милановић, чланови и учитељ Борисав Живадиновић, члан и пословођа. Такође сазнајемо да је школски послужитељ био је Милутин Здравковић.

            Учитељи Борисав и Персида Живадиновић из Нозрине су премештени у Бресно Поље, среза трстеничког, бановине моравске, одлуком О.н. Бр. 66314 од 14.11.1934. године.

nozrina

            Ученици Основне школе у Нозрини снимљени 1. новембра 1934. године. Са њима седи учитељ IV разреда и управитељ школе Борисав Живадиновић. Са његове леве стране седи ученик Војислав Живковић. На прозору са дететом у наручју је учитељица Персида Живадиновић.

Учитељица Илић Б. Мирослава, рођена Ђорђевић, из Грејача, одељење у Суповцу, среза моравског, бановине моравске, одлуком О.н. Бр. 88 од 01.01.1935. године премештена је у Нозрину.

            Учитељица Живадиновић Б. Персида, из Бресног Поља, среза трстеничког, бановине моравске премештена је у Нозрину, срза моравског исте бановине, одлуком О.н. Бр. 2949 од 10.01.1935. године. Предавала је у одељењу где су били ученици 2. и 3. Разреда. По повратку у Нозрину она је била управитељ школе и пословођа школског одбора што сазнајемо из записника са седнице од 09.01.1935. године. На тој седници изабран је и нови школски благајник. Божидар Поповић.

            На седници Школског одбора од 22.01.1935. године усвојен је буџет за рачунску 1935. Годину. Буџет у износу од 9.320- динара састојао из два дела: А - Лични расходи и Б - Материјални издаци.

            А – Лични расходи:

  1. Награда пословођи школског одбора................................................360-,
  2. Награда благајнику школског одбора...............................................360-,
  3. Станарина учитеља...............................................................................- - -,
  4. Плата школског служитеља.............................................................2.400-

            Б – Материјални издаци:

  1. Огрев школе и наставника..............................................................2.000-,
  2. Оправка школске зграде.....................................................................600-,
  3. Одржавање школске зграде – кречење.............................................400-,
  4. Одржавње чистоће и дезинфекција....................................................- - -,
  5. Набавка и оправка школског намештаја...........................................200-,
  6. Набавка и оправка школских учила................................................350-,
  7. Канцеларијски материјал и осветљење...........................................800-,
  8. Препоручени часописи и листови...................................................200-,
  9. Набавка уџбеника и остале потребе за сироте ђаке......................200-,
  10. Помоћ сиромашним ђацима у одећи и обући................................150-,
  11. Прослава Св. Саве...............................................................................50-,
  12. Набавка књига за поклон ђацима о испиту....................................200-,
  13. Одржавање школске ограде...............................................................50-,
  14. Чишћење бунара и ванредни издаци...............................................100-,
  15. Фонд за подизање школске зграде и уч. стана............................1.000-,
  16. За набавку пумпе школске за воду...................................................- - -,

                                                                                                            ------------------

                                                                                                                     9.320-

           

Учитељ Ћетковић М. Илија, из Багрдана, среза беличког, бановине моравске, одлуком О.н. Бр. 29510 од 27.04.1935. године премештен је у Нозрину. У Нозрини је радио до 19.09.1935. године када је одлуком О.н. Бр. 63205 премештен у Јаковље, среза моравског, бановине моравске.

Одлуком министра просвете О.н Бр. 49660 од 12.09.1935. године учитељица Кољеншић П. Даница, из Царевог Двора, среза преспанског, бановине вардарске премештена је у Нозрину.

На основу акта Црквеног суда Епархије нишке ЦС Бр. 7089 од 27. априла 1936. године, архијерејски намесник алексиначки прота Бранислав Коруновић поднео је извештај о прегледу реализације верске наставе у школама алексиначког намесништва у школској 1935/36. години. За школу у Нозрини наводи да има два одељења и два наставника и то:              

            Прво одељење: 1. разред - 28 ученика и 28 ученица и 2. разред - 16 ученика и 22 ученице. Наставник је Перса, жена Боре Живадиновића. Успех их веронауке утврђен је оценом 3-.

            Друго одељење: 3. разред - 19 ученика и 13 ученице и 4. разред - 22 ученика и 13 ученице. Наставник је Даница, жена Павла Коленшића. Успех из веронауке утврђен је оценом 3.

            Управитељ школе и уједно пословођа школског одбора у овој школској години била је учитељица Персида Б. Живадиновић. Она је у Нозрини радила до септембра 1936. године када прелази у Београду. Тамо је премештена јер је њен супруг Борисав П. Живадиновић, раније учитељ у Нозрини па у Бресном Пољу био на раду у Народној скупштини као народни посланик изабран у срезу моравском на изборима од 05.5.1935. године.

            Школски одбор је на седници од 29.3.1936. године утврдио буџет за школску 1936/37. годину у износу од 12.440- динара.

Школске 1936/37. године 1.  одељење чинило је 70 ученика 1. разреда и 34 ученика 2. разреда – учитељица Даница П. Кољеншић. У 2. одељењу кога су чинили ученици 3. и 4. разреда предавао је њен супруг Павле Кољеншић. Те године школа је добила и нови школски одбор кога су чинили: Веселиновић Боривоје, председник, Николић Милун, Петковић Милорад, Пешић Милун, Радосављевић Љубомир и Јовановић Пантелија, чланови. Нови школски одбор изабран је од стране општинске управе и постављен актом бр. 1716 од 12.10.1936. године а што је одобрено од стране среског начелника.

На седници од 03.11.1936. године извршена је примопредаја и у дужност уведени нови чланови одбора. За благајника одбора изабран је Петковић Милорад, док је за пословођу постављен учитељ Павле Кољеншић, управитељ школе.

На седници школског одбора од 09.6.1937. године усвојен је буџет за школску 1938/39. годину у износу од 11.815- динара.

            Школске 1937/38. године 1. одељење чинило је 65 ученика 1. разреда и 66 ученика 4. разреда – учитељ Павле Кољеншић, управитељ школе. Колико је ученика било у 2. одељењу у коме је предавала учитељица Даница Кољеншић, није познато.

            На седници школског одбора од 12.6.1938. године разматран је акт Среског начелства бр. 6089 од 17.5.1938. године којим се препоручује постепено увођење виших разреда основне школе. Школски одбор је закључио да са 181 учеником од првог до четвртог разреда и две учионице колико има школа, није могуће отворити више разреде основне школе. Тако је школа у Нозрини и даље радила као четвороразредна.

            Школски одбор је на седници која је одржана 13.6.1938. године усвојио буџет за школску 1939/40. годину у износу од 12.240- динара. Од те суме за личне расходе предвиђено је 3.960- динара, док су материјални расходи утврђени у износу од 8.260- динара.

У школској 1938/39. години учитељица Даница Кољенишић предавала је у 1. одељењу кога су чинила 42 ученика 1. разреда и 50 ученика 2. разреда. Учитељ 2. одељења и управитељ школе био је Павле Кољеншић. Његово одељење чинило је 38 ученика 3. разреда и 25 ученика 4. разреда.

Школски одбор је на седници од 14.10.1938. године донео одлуку да се новац код Државне хипотекарне банке уложен код филијале у Нишу (партија бр. 3343, књига 1, акт 293) као Фонд Школе нозринске за подизање и одржавање школске зграде, у износу од 1.02819 динара уз интерес од 5%, уложен 07.12.1933. године, утроши за подизање споредне школске зграде.

На седници школског одбора од 26.3.1939. године константовано је да је решењем Краљевске Банске управе – Бановински одбор број 3554/38 овој школи додељена новчана помоћ у износу од 10.000- динара за градњу школе. Одбор је донео одлуку да се овај новац преда на штедњу код Поштанске штедионице Београд, као Фонд ове школе за подизање школске зграде.

Из записника са седница школског одбора сазнајемо да су у ову школу поред деце из Нозрине ишла и деца из Стублине.

Школски одбор на седници од 28.6.1939. године усвојио је буџет за школску 1940/41. годину у износу од 11.870- динара. За личне расходе предвиђено је 3.960-, а за материјалне расходе 7.910- динара.  

            На крају школске 1939/40. године у школи су била 2 одељења у којима је било 129 ђака, 65 ученика и 64 ученице. Радила су 2 наставника, један учитељ и 1 учитељица. Били су то Павле и Даница Кољеншић, брачни пар.

  1. одељење чинила су 44 ученика 1. разреда и 23 ученика 2. Разреда – учитељица Даница П. Кољенишић,
  2. одељење чинила су 37 ученика 3. разреда и 29 ученика 4. разреда – учитељ Павле Т. Кољенишић.

На седници школског одбора од 24.7.1940. године утврђен је буџет за школску 1941/42. годину у износу од 12.100- динара. Лични расходи предвиђени су са 4.560-, а материјални са 7.540- динара. Овај буџет као ни претходни планирани нису могли бити реализовани у предвиђеном облику услед избијања рата и окупације земље.

Школске 1940/41. године раде исти учитељи. Учитељица Даница П. Кољеншић предаје у 1. одељењу кога чине 40 ученика 1. разреда и 26 ученика 2. разреда. Управитељ школе, учитељ Павле Кољеншић предаје у 2. одељењу у коме је 23 ученика 3. разреда и 38 ученика 4. разреда.

Павле и Даница Кољеншић радили су као наставници Државне народне школе у Нозрини за све време окупације.

За школску 1941/42. годину познат је број ученика 2. одељења у коме је 27 ученика 3. разреда и 22 ученика 4. разреда. Ко је од брачног пара Кољенишић предавао овом одељењу а ко првом и колико је у њему било ученика није познато.

Школске 1942/43. године је према извештају Начелства среза моравског упућеног Архијерејском намеснику алексиначком  26.12.1942. године које је потписао школски надзорник Петар З. Јовановић, у Нозрини су радила 2 одељења и 2 учитеља. Учитељи су били Павле Т. Кољеншић и Даница П. Кољеншић. Исти учитељи предавали су и веронауку.

Подела одељења на наставнике била је следећа:

  1. одељење чинила су 30 ученика 1. Разреда и 43 ученика 3. Разреда – учитељица Даница П. Кољеншић,
  2. одељење чинила су 25 ученика 2. разреда и 31 ученик 4. разреда – учитељ Павле Кољеншић.

Из ове школске године потиче и први записник са седнице школског одбора од почетка окупације. Седница је одржана 18.10.1942. године и на њој је конституисан новопостављени састав одбора кога су чинили: Љубомир Веселиновић, председник, Милорад Петковић, Боривоје Раденковић, Видосав Милановић, чланови из Нозрине, Вукашин Живковић и Душан Ђорђевић, чланови из Стублине.

Одбор је одлучио да се школска зграда окречи и изврши оправка 13 комада прозорских стакала за шта је предвиђено 3.000- динара, за прибор за чистоћу 500- динара, за кречење 1.000- динара, за дрва за огрев 20.000- динара, набавка 1 тестере за дрва 20- динара, канцеларијски материјал и уписнице 300- динара и књиге за награду деци на завршетку школске године 500 динара. Укупан износ од 25.320- динара упућен је општинској управи ради планирања општинског буџета.

За школску 1943/44. годину знамо да су радили исти наставници и да је један од њих предавао у 2. Одељењу кога су чинила 26 ученика 3. Разреда, 15 дечака и 11 девојчица, и 32 ученика 4. разреда, 14 дечака и 18 девојчица. Исти наставник предавао је и у 1. разреду Више народне школе где је било 15 ученика, 9 дечака и 6 девојчица.

На основу записника са седнице новог органа управљања школом који се сада зове Просветно школски одбор а који је своју прву седницу одржао 19.02.1945. године можемо закључити да је настава школске 1944/45. године почела у другом полугођу.

На овој седници решавано је о упису у аналфабетски течај и употреби новца са забаве. По наређењу надлежних власти одлучено је да се течај одржи за неписмена лица оба пола старости од 14 до 40 година са почетком од 22.02.1945. године.

Новац са забаве одржане 14.02.1945. године у износу од 4.615- динара употреби на оправку школских прозора на 2 учионице и ходнику.

По извештају Општинског Народноослободилачког одбора којим је достављен списак чланова Просветно-школског одбора, за председника је изабран Драгомир Радосављевић а за секретара Павле Кољеншић, управитељ школе. Одбор је за благајника изабрао Миодрага Ивковића. Из потписа на записнику сазнајемо да су чланови одбора још били: Радомир Живић, Малина Грујић, Милева Станковић и Драгица Богдановић.

Народна школа у Нозрини имала је 2 одељења и 2 наставника.

  1. одељење чинили су 41 ученик 1. разреда и 29 ученика 2 разреда,
  2. одељење чинили су 33 ученика 3. разреда и 31 ученик 4. разреда.

            Наредне школске 1945/46. године у 1. одељењу било је 30 ученика 1. разреда и 20 ученика 2. разреда. 2. одељење чинило је 26 ученика 3. разреда и 26 ученика 4. разреда.

            На основу наређења Среског народног одбора Житковац број 663 и 673/45 од 29.12.1945. године извршена је примопредаја дужности управитеља школе између дотадашњег учитеља Павла Кољеншића и новопостављеног учитеља Александра М. Живановића.

            Са премештајем Павла Кољеншића премештена је и његова супруга Даница тако да је од другог полугодишта у оба одељења радио један учитељ.

            На седници Просветно-школског одбора од 19.3.1946. године били су новопостављени чланови: Раде Богдановић, Милан Миленовић, Марија Милојковић и Драгослав Радосављевић. Пословођа и управитељ школе је учитељ Александар М. Живановић. Одбор је из своје средине за председника изабрао Милана Миленовића, а за секретара Радета Богдановића.

            На седници од 11.4.1946. године прочитана је одлука Среског народног одбора Житковац број 248 од 18.3.1946. године по којој дотадашњи Културно-просветни одбори постају носиоци и руководиоци свих културно-просветних радњи у месту као органи Народног фронта. За економска питања образују се Школски савети које чине: управитељ школе, председник месног народног одбора, секретар народног одбора фронта, један представник омладине и један представник антифашистичког фронта жена. Одлучено је да се дотадашњи културно-просветни одбор у Нозрини претвори у Школски савет кога чине:

  1. Александар М. Живановић, управитељ школе;
  2. Раде Богдановић, председник месног народног одбора;
  3. Борисав Николић, секретар одбора народног фронта;
  4. Драгослав Радосављевић, представник омаладине;
  5. Марија Милојковић, представник антифашистичког фронта жена.

            Из записника са ове седнице сазнајемо да је 09.4.1946. године одржан испит на аналфабетском течају где је положио 1 мушкарац и 15 жена, укупно 16. Колико је било полазника није наведено.

            Од надлежних власти дошло је упутство о отварању школских кухиња. Школски савет је константовао да у оба одељења ради само један наставник те кухињу није могуће отворити.

            У школску 1946/47. годину Школски савет је на седници од 31.5.1946. године уписао у први разред децу рођену 1939. године по списку који је доставио свештеник парохије нозринске. Уписано је 6 детета из Нозрине и 4 из Стублине.

            На седници Школског савета од 24.8.1946. године извршена је примопредаја дужности између Александра М. Живановића, дотадашњег управитеља школе и Будимке Б. Стаменковић, новопостављеног управитеља школе. Примопредаја је извршена на основу одлуке Среског народног одбора Житковац бр. 868 од 12.8.1946. године.

Учитељица Будимка Стаменковић радила је у оба одељења. Познати су подаци за 2. одељење кога су чинила 20 ученика 3. разреда, 9 дечака и 11 девојчица, и 21 ученик 4. разреда, 14 дечака и 7 девојчица. Колико је било ученика у 1. одељењу нема података.

Од почетка школске године орган управљања школом носи назив Месни просветни савет. На седници од 26.9.1946. године Месни просветни савет усвојио је предлог буџета школе за 1947. годину по коме је за личне расходе предвиђено 12.000- динара, и за материјалне расходе 28.500- динара.

О прослави Св. Саве Месни просветни савет одлучивао је на седници од 24.01.1947. године. Одлучено је да се Св. Сава прослави без верског обреда и да домаћин буде Месни просветни савет. Такође је донета одлука да се не приређује ручак. Деца ће донети кувано жито а Савет ће купити 3 килограма шећера за жито и 2 килограма бомбона. Из записника са ове седнице видимо да је учитељица Будимка Б. Стаменковић променила презиме у Стојановић јер се у међувремену удала.

На основу наређења Среског народног одбора Житковац бр. 24 од 27.01.1947. године извршена је примопредаја дужности управитеља школе између Будимке Б. Стојановић и Родне Д. Поповић која је постављена за нову учитељицу.  

На седници одржаној 29.5.1947. године Месни просветни савет уписао је у први разред 12 детета из Нозрине и 2 из Стублине, рођена 1940. године а на основу списка који је доставио Срески народни одбор Житковац.

У школској 1947/48. години у школи раде два наставника. Од 07.10.1947. године друга учитељица је Јелена М. Спасић. Учитељица Родна Поповић ради у 1. одељењу кога чине 30 ученика 1. разреда и 17 ученика 3. разреда. У 2. одељењу кога су чинила 23 ученика 2. разреда и 20 ученика 4. разреда предавала је учитељица Јелена М. Спасић.

На седници Месног просветног савета од 02.6.1948. године прочитано је решење Среског народног одбора бр. 27282/48 о упису деце у први разред рођене 1941. године у школску 1948/49. годину. По том решењу у први разред уписано је 16 детета из Нозрине, 6 из Стублине, 4 из Беље и 1 из Лужана. Укупно је уписано 27 детета.

На почетку нове школске 1948/49. године долазе у Нозрину нови наставници, учитељ Богомир Шундрић и учитељица Видна Шундрић. Примопредаја управитељске дужности између Родне Д. Поповић и Богомира Шундрића извршена је на седници Месног просветног савета која је одржана 05.10.1948. године.

Учитељица Видна Шундрић предавала је у 1. одељењу кога су чинила 29 ученика 1. разреда и 21 ученик 3. разреда. У 2. одељењу било је 18 ученика 2. разреда и 30 ученика 4. разреда, предавао је учитељ Богомир Шундрић.

Богомир и Видна Шундрић радили су школске 1949/50. године али подела одељења и број ученика нису познати. Из записника са седнице Просветног савета од 03.7.1949. године сазнајемо да је на основу акта Среског народног одбора бр. 11276 од 11.5.1949. године, у први разред уписана 20 детета рођених 1942. године, из Нозрине, Стублине и Беље.

Од 1950. године орган управљања школе носи назив Школски савет. Нови сазив Школског савета конституисан је на седници одржаној 09.6.1950. године. Чланови су били: Драгомир Веселиновић, председник, Радомир Јовановић, благајник, учитељ Богомир Шундрић, секретар, Милосав Ивковић, Владислав Петковић, Часлав Недељковић, Милунка Пешић, чланови из Нозрине, Миодраг Костадиновић, Чедомир Панић, чланови из Стублине, и Миодраг Станисављевић, члан из Беље.

На истој седници прочитан је акт Среског народног одбора бр. 31 од 15.5.1950. године о упису деце рођене 1943. године у први разред основне школе у школску 1950/51. године. Уписано је 16 детета.

Учитељ Богомир Шундрић предавао је школске 1950/51. године у 1. одељењу где је било 22 ученика 1. разреда и 20 ученика 4. разреда, У 2. одељењу где је било 20 ученика 2. разреда и 26 ученика 3. разреда, предавала је учитељица Видна Шундрић.

На седници Школског савета од 31.5.1951. године уписана су у први разред школске 1951/52. године деца рођена 1944. године, на основу списка Месног народног одбора достављеног актом бр. 903 од 13.4.1951. године. Уписано је 14 детета од којих су 6 из Нозрине, 6 из Стублине и 2 из Беље.

У школској 1951/52. години 1. одељење учила је учитељица Видна Шундрић. У њему је било 18 ученика 1. разреда и 19 ученика 3. разреда. Учитељ Богомир Шундрић учио је 2. одељење у коме је било 19 ученика 2. разреда и 25 ученика 4. разреда.

Нови Школски савет конституисан је 20.01.1952. године. За председника изабран је Драгомир Веселиновић, за благајник Мирољуб Радосављевић и за секретара Богомир Шундрић, учитељ.

 За полазак у 1. разред школске 1952/53. године било је 14 детета рођена 1945. године и то 7 из Нозрине, 6 из Стублине и 1 из Беље. У први разред уписао их је Школски савет на седници одржаној 01.6.1952. године. Те године 1. одељење у коме је било 16 ученика 1. разреда и 19 ученика 3. разреда водио је учитељ Богомир Шундрић, управитељ школе. Учитељица Видна Шундрић водила је 2. одељење у коме је било 17 ученика 2. разреда и 20 ученика 4. разреда.

Школски савет на седници одржаној 29.12.1952. године донео је одлуку о прослави Нове 1953. године. Одлучено је да се купе и поделе деци бомбоне, бисквити и ратлук.

На седници одржаној 10.6.1953. године конституисан је нови сазив Школског савета. За председника је изабран Војислав Николић, за потпредседника Богољуб Тодоровић и за благајника Војислав Живановић. На истој седници извршен је упис деце у први разред која су рођена 1946. године. Укупно је уписано 13 првака и то 11 из Нозрине и 2 из Беље.  

Школске 1953/54. године долазе нови наставници у школи. Уместо Богомира и Видне Шундрић долазе Хранислав и Љубица Грујић који су до тада радили у Прћиловици. Подела одељења и број ученика није познат. Примопредаја управитељске дужности између Богомира Шундрића и Хранислава Грујића.

Наредне школске 1954/55. године у 1. одељењу где је било 26 ученика 1. разреда и 14 ученика 3. разреда, предавала је учитељица Љубица Х. Грујић. У 2. одељењу кога су чинила 11 ученика 2. разреда и 17 ученика 4. разреда, предавао је учитељ Хранислав С. Грујић који је био и управитељ школе. По списку који је сачинио управитељ школе за полазак у 1. разред било је 27 детета, 14 дечака и  13 девојчица. У 1. разред кренуло је 26 детета. Школски савет на седници одржаној 15.7.1954. године уписао је децу рођену 1947. године у први разред школске 1954/55. године. Уписано је 19 детета из Нозрине и 6 из Стублине.

Војислав Николић, дотадашњи председник Школског савета поново је изабран на то месту на седници одржаној 16.3.1955. године. За записничара је изабран Хранислав Грујић, учитељ.

Школске 1955/56. године у 1. одељењу где је било 29 ученика 1. разреда и 11 ученика 3. разреда предавала је учитељица Љубица Х. Грујић. У 2. одељењу где је било 24 ученика 2. разреда и 10 ученика 4. разреда предавао је учитељ Хранислав С. Грујић, управитељ школе.

Школски савет уписао је у први разред школске 1955/56. године децу рођену 1948. године. Уписано је 21 дете из Нозрине, 3 из Стублине и 5 из Беље.

            Школске 1956/57. године у школи су била 2 одељења у којима су радили на почетку учитељ Хранислав Грујић, управитељ школе и учитељица Јелица Трифуновић. На седници Школског савета од 07.11.1956. године извршена је примопредаја управитељске дужности између Хранислава Грујића и Војислава Трифуновића.

            У 1. одељење кога су чинила  22 ученика 1. разреда и 26 ученика 3. разреда предавала је учитељица Јелица Трифуновић. У 2. одељењу кога су чинили ученици 2. разреда и 4. разреда предавао је учитељ Војислав Трифуновић, управитељ школе. У записнику са седнице школског савета стоји да је у први разред школске 1956/57. године уписано 27 детета рођених 1949. године и то из Нозрине 13, Стублине 8, Беље 5 и 1 дете из Алексинца.

            Живојин Вељковић изабран је за председника Школског савета на седници одржаној 02.10.1956. За секретара је изабран учитељ Хранислав Грујић. Њега ће почетком новембра заменити учитељ Војислав Трифуновић.

Школски савет уписао је децу рођену 1950. године у први разред школске 1957/58. године на седници одржаној 05.6.1957. године. Уписано је 15 детета из Нозрине, 5 из Стублине и 2 из Беље.

У школској 1957/58. години у 1. одељењу кога су чинила 22  ученика 1. разреда и 19 ученика 3. разреда предавала је учитељица Јелица Трифуновић. У 2. одељењу кога су чинила 25 ученика 2. разреда и 20 ученика 4. разреда предавао је учитељ Војислав Трифуновић.

Решењем одсека за школство Народног одбора Општине Житковац од 24.5.1957. године образује се Јединствена осмогодишња школа у Житковцу у коју поред осталих улази и четворогодишња основна школа у Нозрини.